Rembrandt- Prosjaci
Moj prijatelj je prije nekoliko dana, u Doboju, dao prosjaku, čovjeku bez noge, 20 feninga. Nakon nekoliko metara, zaustavio ga policajac i uzeo mu podatke. Kaže, po zakonu, zabranjeno je prosjačenje. Prosjak će morati da plati kaznu. Podaci služe, valjda, da ima svjedoke za taj čin.
Znamo svi koliko postoji organizovanog prosjačenja, koliko onih koji podvode sirote ljude, najčešće Rome, pa im uzimaju sav nakupljeni novac. U Srbiji je negdje zimus objavljeno istraživanje da, u prosijeku, prosjak na prometnoj ulici mjesečno zaradi oko 60 hiljada dinara, što je više od hiljadu maraka. Ali! Kako znati ko je lažni, ko je pravi? Zašto se ne pronađu oni koji vrbuju ako je to slučaj? Zašto se njima ne utjera strah u kosti? Kako znati da ovom čovjeku bez noge nije potrebno da danas skupi za hljeb? Možda je ratni invalid, možda ima petoro gladne djece kod kuće? Bitno je da, pored svega, za to imamo zakon! Užasno. To nas kao približava Evropi! Kako nas sve pogrešne i marginalne stvari približavaju toj gospođi Evropi!
Jasno je da postoji toliko ljudi koji zarađuju na tuđoj samilosti. Meni se desilo da me oskudno obučeno dijete vuče za rukav i traži za hljeb, a onda izvadi gomilu sitnine iz džepa i kupi dva litra koka- kole, picu, sladoled… Nije baš za hljeb… Za luksuziranje, reklo bi se. Ali, kako to da smo ažurni kada je ta pojava u pitanju? Bilo bi lijepo da smo ažurni i za mnoge druge stvari. Kažu, kvare sliku grada, vuku turiste za rukave… E, ako je to jedina stvar koja će turistima zasmetati u našoj divnoj zemlji i ako će samo to pokvariti široku, briljantnu turističku ponudu, neka bude! Nek prosjak plati kaznu, pa nek budu sve ovce na broju!
Toliko je stvari za koje zakoni ne postoje, a još više onih oblasti gdje se zakon može okačiti mačku o rep! Bitno je da zabranimo siromašnima da uzmu koji dinar. I to ne da uzmu, već da stanu i sačekaju hoće li neko dati. Svi imaju slobodnu volju hoće li udijeliti ili neće. Niko ne tjera prolaznike štapom da daju danak! To je stvar shvatanja, lične procjene, navike.
Zašto gladovanje nije zabranjeno? Zašto je toliko ljudi prinuđeno da stoji na ulici i čeka? Nisu svi lažni. Da li se to neko pita? Zašto ne postoje neki programi koji će omogućiti da ta pojava nestane, da bar bude u procesu nestajanja? Naravno, zvanično postoje, koliko su uspješni, ne znam. Trebalo bi da se ti ljudi sklone sa ulice, a ne da plaćaju kazne… Naplatiti kaznu čovjeku bez noge koji je dobio kao milostinju dvadeset feninga! Evropski, nema šta. Prosjaci na ulici su nam najveći problem, a prljave ulice nisu. Nezaposleni ljudi po istim tim ulicama- nisu.
Što bi rekla moja baba- Nisam pametna!
Bravo! Primera koliko hoces, ucitelj ne sme da povisi ton na ucenika, konobar placa kaznu ako gosta usluzi petim pivom jer se ovaj mozda napio od cetiri piva, vozac placa kaznu ako nema noviju prvu pomoc jer u su makazice u staroj 5cm a novoj 8cm i u novoj ima neka marama koja u staroj nema… Nase drzave se ne finansiraju od poreza na dodatnu vrednost, imovinu, dohodak…vec od kazni! Zato se politicari rukovode idejom, ‘ajd da donesemo zakone kojima cemo drakonski kaznjavati sve i svasta, kako bi imali cime da finansiraju svoje gluposti a njih nece „kaciti“ jer imaju „imunitet“! Tako da, zlati narod, zlati!
Ocijeni:
1 
0
Apsolutno podrzavam taj zakon o prosjacenju, nezavisno od priblizavanja toj „gospodji Evropi“!Verujem da postoje istinski prosjaci, pritisnuti bedom na takav „zanat“, ali to povlacenje po ulicama nikako ne resava ni njihovo finansijsko ni, i u krajnjem slucaju, zdravstveno stanje!A nije ni, ako cemo iskreno, lepa slika za ulicu!Tih „istinskih“ prosjaka ima malo, i ne vjerujem da iko od njih uopste i moze da prezivi od tih nasih slucajnih ili namernih udeljivanja.Da se ne lazemo…(druga je tema smisla samog prosjaka i milosti).Dakle, ispruzena ruka na nasoj ulici nije resenje problema.Ipak je takvo ulicno prosjacenje maska kojecega drugog.Odavno, buduci svedok prosjackih obmana, ne nasedam vise na ispruzenu ruku.Na placeni rad da, na pruzanje higijenske pomoci da, na moguci smestaj da…ali tu „ponudu“ nijedan od tih ulicnih prosjaka nije zeleo…Mozda sam zaista poucena losim iskustvima ,ali setimo se samo slucaja resavanja smestaja „ljudi ispod kartonskih kutija“!Da ne pricam kako je onoj cuvenoj gospodji na uglu Makedonske ulice nudjen simbolican prihod i smestaj-naravno, odbijen!I dalje smatram da drzava nema adekvatno resenje za takav sloj drustva, a i ako ga nekad bude imala, uvek ce biti njih kojima je „isplatljivije“ pruziti ruku.Stoga, nakon pruzanja „neceg adekvatnijeg“, svakako finansijska kazna!
Ocijeni:
0 
0
Ništa ne može da bude tako apsolutno i isključivo.Uvijek ima izuzetaka. Tačno je to za smještavanje i odbijanje pomoći, ali taj problem u Bosni gdje je toliko ratnih invalida i siromašnih i mnogo, ali mnogo drugih, gorućih problema, rješava se sa požrtvovanošću i zakon se ispunjava. Možda sam pogrešno shvatila, ali mislim da tekst o tome govori. I naravno, nek je i pet po sto „pravih“ prosjaka, koji nemaju hljeba da jedu, takvo kažnjavanje je nedopustivo. I smiješno, u krajnjem slučaju.
Ocijeni:
0 
0
Volio bih znati ko je predlagač takva „plemenita“ zakona? Siguran sam da taj nikad nije gladovao, takodje, da nikad nije cuo kako plače gladno dijete, i kako umjesto dječije graje tišinu narušavaju zvuci praznih stomaka. Možda, ali možda, je taj čovjek ostao bez noge boreći se u ratu za Srpsku a da mu zahvalna domovina ovako vraća. A i da nije takav slučaj, svejedno, umjesto da dá sirotinji, domovina zabranjuje i drugima da to čine. Dajte da zabranimo i da invalidi, pogotovo ratni, izlaze na ulice, jer zaboga, mozda oni ruže ulice naše uredjene, nekorumpirane i nadaleko po pravičnosti poznate Srpske. Postoje zloupotrebe, pitanje je samo da li zbog nekolicine kojima to predsavlja profitabilno zanimanje (a pravi su i zdravi) treba da ispašta armija nevinih, sa nasušnom potrebom za nečijih 20 feninga?
Ocijeni:
2 
0